Stara je preporuka da se u osnovnom djubrenju u zemljiste unose dve trecine ili ukupna kolicina fosfora i kalijuma, i manja kolicina azota, ali posebno u slucaju kad se osnovno djubrenje obavlja u prolece (tanjiranjem) moze se dati ukupna kolicina potrebnog fosfora i kalijuma.Celokupna kolicina azota se ne daje u ovom djubrenju u jesen, jer postoji opasnost da se deo azota izgubi ispiranjem u dublje slojeve zemljista.
Fosfor i kalijum su hraniva koja se slabo pokrecu u zemljistu (svega oko 2 cm godišnje) pa stoga nema opasnosti od njihovog ispiranja tokom zime. Ako se ova hraniva unesu u zemljiste suvise plitko iz istog razloga nece se premestiti u dublje slojeve.
Kad kulture dolaze posle zitarica neophodno je plitko zaorati strniste (10-15 cm dubine). U zaoravanju strnista svakako treba dodati 80-100 kg/ha UREE 46% N ili 100-120 l/ha UAN-a 30% N, kako bi se ovim dodatkom azota poboljsala razgradnja organske supstance.
Soja je jedna od najvaznijih industrijskih kultura.Koristi se za proizvodnju ulja, za ljudsku ishranu i za primenu u industriji.Zbog svojih morfoloskih osobina i otpornosti na bolesti dobro podnosi i nepovoljne uslove proizvodnje.
Iako soja podnosi losija i kisela zemljista, na plodnim i rastresitim zemljistima i zemljistima neutralne reakcije prinosi se znatno povecavaju. Zbog jakog korena nakon skidanjem useva soja ostavlja zemljiste rastresitije i bogatije azotom.
Soja tokom rasta i razvoja na svom korenu stvara kvrzice s bakterijama koje fiksiraju azot iz vazduha. U zavisnosti od aktivnosti bakterija iz tih cvorica, u zemljistu moze ostati od 30-70 kg azota (N) po hektaru. Na tezim zemljistima kisele reakcije ne treba racunati s razvojem bakterija i fiksacijom azota vec azot treba zameniti azotom iz mineralnih djubriva.
U osnovnom djubrenju soje treba osigurati azot (N) 30-200 kg/ha sto zavisi od zemljista i fiksacije azota. Osim azota soja trazi 120-150 kg/ha fosfora (P2O5) i 170-200 kg/ha kalijuma (K2O). Vecina ovih biljnih hraniva (obicno oko dve trecine) dodaje se u zaoravanju tj. prilikom osnovne obrade zemljista u jesen ili u prolece
Kad se racuna fiksacija azota potrebno je dodati ukupno 30-40 kg/ha azota. Kroz primenu NPK djubriva sa niskim sadrzajem azota i visokim sadrzajem fosfora i kalijuma kao sto su NPK 8-26-26 ili NPK 7-20-30 i to oko 300 kg/ha.
Ako se ne racuna na fiksaciju azota ukupna se kolicina djubriva sa niskim sadrzajem azota, npr. 400-500 kg/ha NPK 8-26-26, zaore u osnovnoj obradi zemljista. Dodavanjem 200 kg/ha Uree 46%N pre setve ili uz racunanje na fiksaciju azota, prihranjivanje nije potrebno. U suprotnom potrebna je prihrana sa 200 kg/ha KAN-a 27%N+ 4,8 MgO.
Suncokret je kultura koja daje kvalitetno ulje za ljudsku ishranu.Moze koristiti i kao stocna hrana ukoliko se koristi kao silazni suncokret.
Suncokret je kultura koju je najbolje gajiti u podrucjima gde nisu visoke padavine i vlaznost vazduha. Kako razvija jak koren, ako je zemljiste dobro obradjeno i pravilno podjubreno dobro podnosi susu i u takvim uslovima daje visoke prinose.Vise ulja daje u suvim podrucjima.
Podnosi zemljista blago kisela ili blago alkalna, a iz zemljista iznosi velike kolicine hraniva pa o tome treba voditi racuna. Suncokret trazi 80-120 kg/ha azota(N), 120-140 kg/ha fosfora (P2O5) i 160-180 kg/ha kalijuma (K2O).
Zbog toga treba u osnovnoj obradi zaorati 400-450 kg/ha NPK 7-20-30 ili NPK 8-26-26. Predsetveno se moze dodati 150 kg/ ha UREA 46%N ili 200 kg/ha NPK 15-15-15 sa gvozdjem(Fe) i cinkom(Zn).
Ako se primenjuje NPK 15-15-15 predsetveno, potrebno je prihranjivanje s 200 kg/ha KAN 27%N+ 4,8 MgO.
U slucaju primene ukupnog NPK djubriva predsetveno uz njega se dodaje i 150 kg/ha UREE 46%N, a prihranjivanje nije potrebno
.jpg)
